U ovom tekstu objašnjavam šta je WCAG i na kojim principima počiva, kako se pristupačnost prepliće sa SEO optimizacijom, koga obavezuje Evropski akt o pristupačnosti i šta to znači za firme iz Srbije, i odakle da počnete.
Kada se pravi sajt, pažnja obično ide na izgled, brzinu i funkcije. Ređe se postavi pitanje da li taj sajt mogu da koriste svi: ljudi koji slabo vide, koji ne koriste miš ili kojima treba više vremena da pročitaju tekst. Odgovor na to pitanje daje WCAG standard.
U ovom tekstu objašnjavam šta je WCAG, na kojim principima počiva i zašto je pristupačnost poslovna tema: utiče na to koliko ljudi može da kupi od vas, kako pretraživači čitaju vaš sajt i da li ste usklađeni sa propisima tržišta na kojem prodajete.
Šta je WCAG standard?
WCAG je skraćenica za Web Content Accessibility Guidelines (Smernice za pristupačnost veb sadržaja). To je međunarodno priznat skup preporuka i tehničkih zahteva čiji je cilj da veb sadržaj bude pristupačan osobama sa invaliditetom. Smernice razvija World Wide Web Consortium (W3C), glavna međunarodna organizacija za veb standarde. Aktuelna verzija je WCAG 2.2.
WCAG opisuje kako da informacije i funkcije sajta budu dostupne ljudima bez obzira na njihove sposobnosti. To uključuje osobe sa:
- oštećenjem vida (slepilo, slabovidost, daltonizam)
- oštećenjem sluha
- motoričkim teškoćama koje otežavaju korišćenje miša ili tastature
- kognitivnim i neurološkim teškoćama (disleksija, poremećaji pažnje i slično)
Digitalna pristupačnost ne pomaže samo osobama sa trajnim invaliditetom. Koristi i ljudima sa privremenim ograničenjem, na primer sa slomljenom rukom, i svima u nezgodnoj situaciji, kao kada čitate sa telefona na jakom suncu.
Tri nivoa usklađenosti
Zahtevi su podeljeni u tri nivoa: A je minimum, AA je nivo koji se najčešće traži i koji vredi postaviti kao cilj, a AAA je najviši i retko se primenjuje na ceo sajt.
Četiri principa WCAG-a: POUR
Svi zahtevi počivaju na četiri principa, poznata po akronimu POUR:
- Opažljivo (Perceivable): informacije i elementi interfejsa moraju biti predstavljeni tako da korisnik može da ih opazi, bar jednim čulom. Primer: svaka slika koja nosi informaciju ima alternativni tekst, pa čitač ekrana može da je opiše slepom korisniku.
- Upotrebljivo (Operable): korisnik mora da može da koristi navigaciju i sve elemente sajta. Primer: kroz ceo sajt se može proći samo tastaturom, bez miša.
- Razumljivo (Understandable): sadržaj i ponašanje interfejsa moraju biti jasni i predvidljivi. Primer: navigacija je ista na svim stranicama, a forme imaju jasna uputstva i poruke o greškama.
- Robusno (Robust): sadržaj mora da radi pouzdano u različitim pregledačima i sa asistivnim tehnologijama, kao što su čitači ekrana. Primer: čist, semantički ispravan HTML kod.
Zašto je pristupačnost važna za vaš posao?
Razlozi se mogu svesti na tri: veća publika, sajt koji pretraživači lakše čitaju i usklađenost sa propisima.
Veća publika
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 1,3 milijarde ljudi, odnosno 16% svetske populacije, živi sa značajnim invaliditetom. Ta brojka obuhvata sve vrste invaliditeta, ne samo one koje utiču na korišćenje ekrana, ali pokazuje o kolikoj grupi je reč. Sajt koji ti ljudi ne mogu da koriste za njih praktično ne postoji, pa odlaze tamo gde mogu da završe kupovinu ili pošalju upit.
Pristupačnost i SEO
Pristupačnost i SEO se velikim delom oslanjaju na iste stvari: jasnu strukturu, tekst koji opisuje sadržaj i ispravan kod. Ono što pomaže čitaču ekrana da razume stranicu pomaže i pretraživaču.
- Alt tekst na slikama: pretraživaču govori šta je na slici.
- Struktura naslova (H1, H2, H3): jasna hijerarhija olakšava i čitačima ekrana i pretraživačima da razumeju o čemu je stranica.
- Transkripti za video i audio: sadržaj koji bi inače bio nedostupan postaje tekst koji se može pročitati i indeksirati.
- Opisni tekst linkova: link koji kaže kuda vodi koristan je i korisniku i pretraživaču.
Ne tvrdim da je pristupačnost sama po sebi faktor rangiranja. Tvrdim da pristupačan sajt ima urednu strukturu i razumljiv sadržaj, a to su osnove na kojima počiva i dobar SEO. Uz to, sajt koji je lakši za korišćenje posetioci ređe napuštaju pre nego što završe ono zbog čega su došli, što je korist bez obzira na pretraživače.
Propisi i odgovornost
Propisi o digitalnoj pristupačnosti postaju stroži. U Evropskoj uniji se od 28. juna 2025. primenjuje Evropski akt o pristupačnosti, koji traži da određeni proizvodi i usluge namenjeni potrošačima, među njima onlajn prodaja i bankarske usluge, budu pristupačni. Sam akt opisuje šta treba postići, a WCAG pravila za dizajn i kod su praktičan način da se to uradi na sajtu.
Pored propisa, pristupačnost govori i o tome kako se firma odnosi prema ljudima. Sajt koji svako može da koristi pokazuje da vam je stalo do svih korisnika, a ne samo do onih kojima je najlakše prodati.
Koga obavezuje Evropski akt o pristupačnosti i šta to znači za firme iz Srbije
Evropski akt o pristupačnosti je Direktiva (EU) 2019/882. Države članice su je prenele u svoje zakone, a zahtevi se primenjuju na proizvode koji se stavljaju na tržište i usluge koje se pružaju potrošačima posle 28. juna 2025.
Akt se ne odnosi na sve sajtove. Odnosi se na određene proizvode i usluge namenjene potrošačima u EU, među kojima su:
- usluge elektronske trgovine, dakle onlajn prodaja potrošačima
- bankarske usluge za potrošače
- elektronske knjige i softver za njihovo čitanje
- usluge elektronskih komunikacija
- delovi usluga putničkog prevoza, kao što su sajtovi, aplikacije i elektronske karte
- proizvodi kao što su računari, pametni telefoni, čitači elektronskih knjiga i samouslužni terminali (bankomati, automati za karte)
Postoji i izuzetak: direktiva ne obavezuje mikropreduzeća koja pružaju usluge. Mikropreduzeće je, prema direktivi, firma sa manje od 10 zaposlenih i godišnjim prometom ili bilansom do 2 miliona evra. Kako se zahtevi nadziru i kolike su kazne, uređuje svaka država članica svojim zakonom, pa se pravila u pojedinostima razlikuju od zemlje do zemlje.
Srbija nije članica EU, pa ovaj akt ne obavezuje firmu koja posluje samo na domaćem tržištu. Postaje važan kada prodajete na tržištu EU, na primer ako preko internet prodavnice prodajete kupcima u državama članicama ili nudite potrošačima u EU neku od navedenih usluga. Tada se može očekivati da zahtevi važe i za vas, a pristupačnost mogu da traže i partneri iz EU za koje radite.
Ovo su opšte informacije, a ne pravni savet. Da li se i kako akt odnosi na vašu firmu zavisi od toga šta prodajete, kome i u kojoj državi, pa to proverite sa pravnikom koji poznaje propise te države.
Odakle početi: tri prva koraka
- Utvrdite da li vas propisi obavezuju. Zapišite šta prodajete, kome i na kojim tržištima. Ako prodajete potrošačima u EU, o tome razgovarajte sa pravnikom pre nego što bilo šta menjate na sajtu.
- Proverite gde je sajt sada. Prođite najvažnije stranice samo tastaturom, pustite besplatan alat kao što je Lighthouse i uporedite ono što nađete sa praktičnom kontrolnom listom za WCAG.
- Popravite prvo ono što sprečava kupovinu ili upit. Forme, navigacija, kontrast teksta i dugmad imaju prednost nad stranicama koje malo ko otvara. Ostalo rasporedite na naredne izmene sajta.
Ako niste sigurni koliko je vaš sajt pristupačan i šta je prioritet, UX audit sajta je dobar prvi korak.
Pristupačnost je odluka, a ne dodatak
Pitanje više nije da li treba primeniti WCAG standard, već kojim redom to uraditi. Pristupačnost nije samo trošak: ona vodi ka sajtu koji je lakši za korišćenje, koji pretraživači bolje razumeju i koji može da koristi više ljudi.
Primer iz prakse je UX/UI dizajn admin panela Vakel Wallet.
To nije zadatak samo za programere i dizajnere, već odluka vlasnika o tome kome je sajt namenjen. Lakše je doneti je sada, dok je izbor vaš, nego kada je zatraži propis ili veliki kupac.
