Vibe coding u 2026: šta je, koji alati postoje i primer iz prakse

Vibe coding je način izrade softvera u kom se aplikacija ne piše red po red, već se AI alatu običnim jezikom opisuje šta treba da radi, a on generiše kod. Izraz je početkom 2025. godine skovao Andrej Karpati, jedan od osnivača OpenAI-ja i bivši direktor AI u Tesli, a za kratko vreme je od šale sa društvenih mreža postao uobičajen način rada.

U ovom tekstu objašnjavam šta vibe coding jeste, koji alati se danas koriste, gde se zaista štedi i koji su rizici. Sve to pokazujem na primeru aplikacije za 3D print farmu koju sam napravio na ovaj način. Ako vodite mali biznis i zanima vas kako izgleda sama usluga, pročitajte tekst vibe coding i dizajn aplikacije za mali biznis.

Šta je vibe coding

Klasičan razvoj softvera liči na gradnju zgrade. Dizajner nacrta plan, a programeri ga nedeljama ili mesecima sprovode u delo. Svaka izmena u hodu znači da se nešto već urađeno ruši i radi ponovo, a to košta.

Kod vibe codinga veliki jezički modeli pišu kod na osnovu opisa. Umesto sintakse, AI alatu dajete nameru: šta aplikacija treba da radi, za koga, sa kojim podacima i po kojim pravilima. Alat vrati radnu verziju, vi je isprobate, kažete šta ne valja i tako u krug dok rezultat ne bude dobar.

Od sintakse do namere

Najveća promena je u tome ko može da vodi izradu. Ranije je to morao da bude neko ko zna programski jezik. Danas je važnije da neko ume precizno da opiše problem i da prepozna da li je rešenje dobro. Za vas kao klijenta to u praksi znači tri stvari:

• Osoba koja razume vaš posao direktno zadaje AI alatu šta da napravi: bazu podataka, logiku i ekrane. Nema posrednika između ideje i izrade.

• Izmene se rade brzo. Ako želite da se podaci prikažu drugačije, to je obično pitanje minuta ili sati, a ne novog ciklusa razvoja.

• Cilj prve verzije nije savršen kod, već aplikacija koja radi i koju ljudi mogu odmah da isprobaju.

Po čemu se razlikuje od no-code alata

No-code alati vam daju gotove blokove koje slažete u aplikaciju, pa možete da napravite samo ono što platforma predviđa. Kod vibe codinga nastaje pravi kod, isti kakav bi napisao programer. To znači da nema unapred zadatih granica, ali i da neko mora da razume šta je napravljeno i da to proveri.

Alati koji se koriste u 2026.

Alata ima mnogo i brzo se menjaju. Biram ih prema projektu, a ovo su grupe koje vredi znati:

1. Google AI Studio: alat u kom sam radio aplikaciju iz primera u nastavku. Opisujete šta vam treba, a on generiše aplikaciju koju odmah možete da otvorite i isprobate.

2. Lovable i Bolt.new: alati koji iz pregledača prave kompletne web aplikacije sa bazom podataka. Dobri su za brzo dolaženje do prve radne verzije. Kako koristim Lovable i kako da napravite prvu aplikaciju opisao sam u uputstvu za Lovable korak po korak.

3. Replit Agent: agent koji osim pisanja koda može da podesi i okruženje u kom aplikacija radi.

4. v0 (Vercel): koristan za generisanje pojedinačnih delova interfejsa koji izgledaju uredno i profesionalno.

5. Cursor i Windsurf: editori koda sa ugrađenim AI asistentom. Korisni su kada prva verzija treba da preraste u ozbiljniji proizvod, pa kod treba srediti i pregledati.

Računica: gde se zaista štedi

Prva verzija proizvoda (MVP) ili interni alat klasično traže više uloga: nekog ko vodi projekat, dizajnera, programere za prednji i zadnji deo sistema i testera. Svaka od tih uloga se plaća, a dobar deo vremena odlazi na njihovo međusobno usklađivanje. Vibe coding ne pojeftinjuje razmišljanje o proizvodu, već skraćuje deo u kom se zamisao pretvara u kod.

Klasičan razvoj i vibe coding koji vodi dizajner

Za osnivače koji sami finansiraju projekat ovo je često najrazumniji prvi korak. Umesto da ceo budžet ode na jednu verziju proizvoda, možete da napravite radnu verziju, date je ljudima na korišćenje i tek onda odlučite u šta vredi ulagati dalje.

Primer iz prakse: aplikacija za 3D print farmu

Klijent vodi farmu 3D štampača. Praćenje štampača, zaliha materijala, porudžbina i finansija radio je kroz sveske i Excel tabele, i to je sa rastom posla postalo nepregledno. Klasičan razvoj sistema ovog obima značio bi višemesečni projekat sa celim timom.

Šta sam napravio

Aplikaciju sam radio u alatu Google AI Studio. Ima tri glavne celine:

1. Kontrolna tabla sa analitikom: centralni pregled na kom se vidi rad svakog štampača.

2. Zalihe i porudžbine: tok od prijema porudžbine do skidanja utrošenog materijala sa stanja.

3. Upravljanje radom: logika koja pomaže da se odredi redosled štampanja.

Kompletna, funkcionalna aplikacija isporučena je za manje od mesec dana. Umesto da nedeljama pišem specifikacije za programere, logiku i bazu podataka sam gradio direktno, kroz razgovor sa alatom. Najviše vremena otišlo je na ono što je i inače moj posao: kako vlasnik i zaposleni prolaze kroz aplikaciju, šta im treba na prvom ekranu i gde mogu da pogreše.

Gde je aplikacija danas

Aplikacija je gotov proizvod koji klijent koristi interno, za potrebe svoje farme. Kroz svakodnevni rad se vidi koje funkcije se koriste najviše, a koje mogu da ostanu po strani, pa se dalje izmene rade prema stvarnoj upotrebi.

Važna napomena: klijent bi ovu aplikaciju kasnije mogao i komercijalno da licencira, ali se ona trenutno koristi samo interno. Ako do licenciranja dođe, preporučujem da kod pre toga pregleda i optimizuje tim programera, jer proizvod koji koriste druge firme ima strože zahteve od internog alata. Pošto aplikacija već postoji i radi, taj posao traži manje vremena i novca nego razvoj od nule.

Ako vas zanima kako bi ovakav projekat izgledao za vašu firmu, u drugom tekstu sam korak po korak opisao kako izgleda saradnja na izradi aplikacije.

Zašto ishod zavisi od dizajna, a ne od alata

Česta je zabluda da AI sam pravi aplikaciju. Ako alatu date nejasna uputstva, dobićete loš softver, samo brže nego ranije. Kvalitet rezultata zavisi od toga koliko dobro je neko razumeo problem pre nego što je počeo da opisuje rešenje. Širim pitanjem, da li će AI zameniti dizajnere, bavio sam se u posebnom tekstu.

Dizajner je obučen da razmišlja o korisniku: kojim redom ljudi obavljaju posao, koje informacije im trebaju u kom trenutku i šta će ih zbuniti. Kada takva osoba vodi vibe coding, ne isporučuje sliku ekrana koju programer treba da protumači, već aplikaciju koja radi.

Bez gubitaka u prenosu

U klasičnom procesu dizajner zamisli kako nešto treba da se ponaša, a programer to izvede onoliko koliko rok dozvoljava. Deo zamisli se usput izgubi. Kada ista osoba i dizajnira i gradi, tog prenosa nema, pa detalji korisničkog iskustva ostaju onakvi kakvi su zamišljeni. Kod internih alata to se vidi po tome da li ih zaposleni koriste rado ili ih zaobilaze.

Rizici i pristup „Vibe & Verify“

Brzina ne sme da ide na štetu bezbednosti i održivosti. AI napiše kod koji radi, ali ne garantuje da je taj kod bezbedan ni uredan. Zato radim po principu „Vibe & Verify“: sve što alat napravi mora da prođe proveru.

• Provera kritičnih delova: sve što se tiče novca, prijave korisnika i ličnih podataka pregledam i testiram ručno, bez obzira na to ko je napisao kod.

• Kontrola tehničkog duga: kod koji generiše AI lako postane neuredan ako se funkcije samo dodaju jedna na drugu. Zato strukturu aplikacije postavljam na početku i držim je se tokom izrade.

• Testiranje uz pomoć drugih AI agenata: koristim agente čiji je zadatak da pokušaju da pokvare aplikaciju i pronađu greške pre nego što na njih naiđu korisnici.

• Testiranje sa stvarnim korisnicima: ljudi koji će raditi u aplikaciji probaju je na svojim podacima pre nego što počne redovna upotreba.

Kada vibe coding nije pravi izbor

Ovaj način rada je dobar za interne alate, manje aplikacije i prve verzije proizvoda. Nije dobar izbor kada sistem obrađuje osetljive podatke velikog broja ljudi, kada mora da izdrži mnogo istovremenih korisnika, kada zavisi od složenih integracija sa više spoljnih sistema ili kada podleže strogim propisima. U tim slučajevima treba vam tim iskusnih programera, a radna verzija napravljena vibe codingom može da posluži kao precizan opis onoga što treba izgraditi.

Zaključak

Vibe coding je skratio put od ideje do aplikacije koja radi, ali nije uklonio potrebu da neko razume problem, postavi strukturu i proveri rezultat. Uz taj nadzor, mala firma može da dobije alat po svojoj meri za nekoliko nedelja, kao u primeru sa 3D print farmom.

Primer iz prakse je dizajn CRM platforme SimpleCRM.

Ako imate ideju za interni alat ili prvu verziju proizvoda, javite mi se. Reći ću vam otvoreno da li je ovo dobar put za vaš projekat ili vam treba klasičan razvojni tim.