Grafički dizajner nije samo osoba koja crta logoe. Njegova uloga je da ono što vaša firma jeste i nudi prevede u vizuelnu komunikaciju koja privlači prave ljude. U ovom tekstu objašnjavam šta to konkretno znači, kako izgleda pet faza saradnje i kako da prepoznate da je vreme da nekoga angažujete.
Kada kažem da sam grafički dizajner, većina ljudi klimne glavom i kaže: „A, ti praviš logoe.“ Nije pogrešno, ali nije ni tačno. To je otprilike kao kad neko kaže lekaru: „A, vi pišete recepte.“ Tehnički jeste tako, ali suština posla je negde drugde.
U ovom tekstu objašnjavam šta grafički dizajner zapravo radi, zašto taj posao ne može da zameni alat, kako saradnja izgleda korak po korak i po čemu ćete znati da je vreme da nekoga angažujete. Spisak svega što se od dizajnera može naručiti ovde namerno držim kratkim, jer sam o tome pisao posebno.
Grafički dizajner nije zanatlija, on je prevodilac
Zamislite da imate firmu koja prodaje ručno pravljene proizvode od kože. Kvalitet je odličan, cene su fer i vi znate da ste bolji od većine konkurencije. Problem je što to ne znaju vaši potencijalni kupci.
Oni ne mogu da vide, pomirišu ni dotaknu proizvod pre kupovine. Sve što vide je ono kako se firma predstavlja: logo, boje, fotografije, ambalaža, sajt, profil na Instagramu. Na osnovu toga stvaraju prvi utisak, i to mnogo pre nego što pročitaju ijednu rečenicu.
Posao grafičkog dizajnera je da ono što vi znate o svojoj firmi pretvori u nešto što kupac odmah oseti. Bez dugih objašnjenja i bez „ali dajte nam šansu“. Jedan pogled i utisak: „Ovo je ozbiljna firma.“
To nije umetnost radi umetnosti, to je komunikacija. Zato dobar dizajner više vremena provede u razumevanju vašeg posla i vaših kupaca nego u samom crtanju.
Šta se od grafičkog dizajnera može naručiti
Ukratko: logo i vizuelni identitet, knjiga grafičkih standarda koja propisuje kako se taj identitet koristi, štampani materijali, ambalaža, prezentacije i ponude, grafike za društvene mreže i izgled sajta. Koja od tih stvari vam treba i kojim redom ih treba raditi zavisi od faze u kojoj je firma. To sam detaljno razložio u tekstu o tome šta sve grafički dizajn obuhvata za jednu firmu, pa ovde ostajem na osobi i na načinu rada.
Zašto to ne može svako da uradi
Ovde ću biti direktan, jer često čujem: „Ma, imam Canvu“ ili „Kumov mali je dobar sa kompjuterom.“
Canva je odličan alat. Kumov mali je sigurno talentovan. Ali grafički dizajn nije alat, nego znanje.
Znanje o tome zašto određena kombinacija boja deluje jeftino. Zašto neki font ruši kredibilitet firme čak i kad tekst kaže prave stvari. Zašto raspored elemenata na stranici utiče na to da li će čovek uopšte primetiti dugme za poručivanje. Zašto logo koji odlično izgleda na ekranu može da bude neupotrebljiv kad treba da se izveze na majici ili odštampa u jednoj boji.
Gde alat pomaže, a gde ne
Canva ima smisla kada identitet već postoji: boje, fontovi i šabloni su definisani, a vi po njima pravite objave i jednostavne materijale. Tada alat štedi vreme i novac. Ne pomaže kada identitet tek treba da nastane, jer šablon koji ste izabrali koristi još mnogo drugih firmi, a odluke o bojama i fontovima donosite bez kriterijuma.
Šta zapravo plaćate
Ne plaćate sate provedene u programu, nego odluke. Koju od dvadeset ideja odbaciti, šta mora da stane na vizit kartu a šta ne, kako da isti znak radi i na kamionu i na ikonici od 32 piksela. To su stvari koje se uče godinama i koje vlasnik firme ne mora da zna, kao što ni dizajner ne mora da zna kako se vodi knjigovodstvo.
Kako izgleda saradnja sa grafičkim dizajnerom
Ovo pitanje mnogi ne postave na početku, a trebalo bi, jer saradnje najčešće zapnu zbog pogrešnih očekivanja, a ne zbog lošeg dizajna. Evo kako posao izgleda kroz pet faza.
1. Uvodni razgovor i brif
Pre bilo kakvog vizuelnog rada mora da se razume kontekst. Ko je vaša ciljna publika? Šta radite drugačije od konkurencije? Kakav utisak želite da ostavite? Koji brendovi vam se vizuelno dopadaju i zašto?
Dobar dizajner postavlja mnogo pitanja. Ako neko samo uzme dimenzije i odmah krene da „crta“, to je znak za oprez. Odgovori iz ovog razgovora zapisuju se u brif, kratak dokument na koji se obe strane kasnije vraćaju kad treba proceniti da li rešenje pogađa cilj.
Korisno je da za taj razgovor pripremite nekoliko stvari: opis svojih kupaca u dve do tri rečenice, tri konkurenta, materijale koje trenutno koristite, primere koji vam se dopadaju i one koji vam se ne dopadaju, kao i rok i okvirni budžet.
2. Istraživanje i pravac
Pre skiciranja dizajner gleda konkurenciju, tržište i mesta na kojima će se identitet najviše koristiti, pa na osnovu toga predlaže vizuelni pravac. Ovaj deo vi kao klijent uglavnom ne vidite, ali od njega zavisi da li će rezultat biti samo lep ili i upotrebljiv.
3. Prva prezentacija koncepta
Dizajner prikazuje početni pravac, uz objašnjenje zašto je doneo koju odluku. Pitanje na koje tada odgovarate nije „da li mi se sviđa“, nego „da li ovo rešava problem koji smo zapisali u brifu“.
4. Revizije i finalizacija
Na osnovu vaših povratnih informacija dizajner dorađuje rešenje. Dve do tri runde revizija su uobičajene. Menjanje pravca iz osnova posle svake prezentacije nije, i najčešće znači da brif na početku nije bio dovoljno jasan.
Revizije idu brže kada su primedbe konkretne i skupljene na jednom mestu. „Naziv firme se teško čita na tamnoj podlozi“ je primedba sa kojom dizajner može da radi. „Nekako mi nije to“ nije. Pomaže i da u firmi jedna osoba prikuplja mišljenja i šalje ih objedinjeno, umesto da svako piše dizajneru za sebe.
5. Predaja fajlova
Na kraju dobijate fajlove u formatima koji su vam potrebni: vektorske za štampu, rasterske za web i ekran, u varijantama za svetlu i tamnu podlogu. Podjednako je važno uputstvo za korišćenje, makar na nekoliko strana. Pre početka posla dogovorite šta tačno ulazi u predaju i da li dobijate izvorne fajlove, da ne bude iznenađenja na kraju.
Kako da znate da vam treba grafički dizajner
Ne postoji veličina firme od koje dizajner „postaje potreban“. Postoje situacije koje se ponavljaju i koje je lako prepoznati.
Firma izgleda neujednačeno
Na sajtu je jedan logo, na Instagramu drugi, na vizit karti treći. Boje se razlikuju, a svaki novi materijal izgleda kao da ga je pravila druga firma.
Ljudima nije jasno čime se bavite
Vizuelna komunikacija treba da nagovesti šta radite i za koga pre nego što čovek pročita tekst. Ako vas i posle posete sajtu ili profilu pitaju „a šta vi tačno radite“, deo odgovora je u tome kako se predstavljate.
Konkurencija izgleda ozbiljnije od vas
Znate da ste bolji, ali oni deluju sređenije. Ovo najčešće viđam kod firmi koje imaju dobar proizvod ili uslugu, a identitet su rešavale usput.
Pokrećete nešto novo
Novi brend, novi proizvod, nova linija usluga. To je trenutak da se stvari postave kako treba od početka, umesto da se kasnije popravljaju.
Stari identitet vam više ne odgovara
Logo je nekada napravljen brzo, da biste imali bilo šta. U međuvremenu je firma porasla, ulazite u ozbiljnije razgovore sa klijentima, a taj logo ne govori ništa o tome gde ste danas.
Samostalni dizajner ili agencija
Agencija nudi tim i veći kapacitet, uz višu cenu i komunikaciju preko posrednika. Kod samostalnog dizajnera, kao što sam ja, razgovarate direktno sa osobom koja radi na vašem projektu. Za fokusiran posao kao što je vizuelni identitet ili izrada sajta, to je često jednostavniji put. Detaljnije poređenje je u tekstu o tome zašto angažovati freelance web dizajnera u Srbiji.
Zaključak
Grafički dizajner nije luksuz rezervisan za velike kompanije. Njegov posao je da ono što firma jeste prevede u ono što kupac vidi, a dobra saradnja ima jasan tok: brif, pravac, koncept, revizije, predaja.
Primer jednog takvog posla je logo za Stop & Go vending mašine.
Ako ste se prepoznali u nekoj od opisanih situacija, to je dobar trenutak za razgovor. Ne morate unapred da znate šta vam tačno treba. Dovoljno je da znate gde ste sada i gde biste hteli da budete, a do ostatka dolazimo kroz brif. Javite mi se.
